Preventiva protiv COVID-19 virusa

Već 2 pune godine svedočimo pandemiji bolesti Covid-19 koja je uzrokovana virusom SARS-CoV-2.

Šta su virusi?

Virusi su sićušni mikroorganizmi, infektivni agensi koji se razmnožavaju unutar živih ćelija biljaka, životinja i ljudi. S obzirom na njihovu veličinu, otkriveni su tek krajem XIX veka, a od tada je opisano oko 5000 različitih vrsta virusa, i milion tipova istih.

Šta je zajedničko svim virusima?

Svi virusi imaju jednu zajedničku i veoma značajnu osobinu: oni se nalaze negde između živog i neživog sveta. Naime, izvan ćelija domaćina oni ne pokazuju nikakve odlike živih bića, dok ulaskom u ćeliju dolazi do njegovog razmnožavanja. Svi virusi sadrže svoj genetski materijal u formi nukleinskih kiselina (DNK ili RNK) čime se omogućava razvoj mutacija i prilagođavanje spoljašnjoj sredini. Sa druge strane, virusi nemaju ćelijsku građu niti sposobnost bilo kakvog metabolizma van ćelija domaćina.

Veliki broj infektivnih oboljenja izazvano je baš virusima:

• grip,
• kijavica,
• varičela,
• dečija paraliza,
• morbili,
• rubeola,
• herpes,
• mononukleoza,
• žuta groznica.

Još uvek nismo pronašli adekvatne i dovoljno efikasne antivirusne lekove, te su nam vakcine jedini spas u borbi sa njima. I zahvaljujući njima, neke od virusnih bolesti smo potpuno iskorenili, kao što je dečija paraliza.

Korona virusi

Korona virusi su, u poređenju sa ostalim, veliki RNK virusi. Rasprostranjeni su u širokoj populaciji i najčešće izazivaju blage respiratorne infekcije, poput prehlade. Međutim, retki oblici korona virusa su vrlo infektivni i dovode do ozbiljnijih kliničkih slika pacijenata. Neki od ovih korona virusa su: SARS, MERS i SARS-Cov-2.

Razlika izmežu COVID-19 i ostalih korona virusa

Bolest COVID-19 ima nekoliko osobina koje su drugačije od ostalih infekcija korona virusima. Kod predisponiranih i ranjivih grupa pacijenata (stariji, gojazni ili dijabetičari), virus izaziva jednu kaskadu bioloških efekata koja rezultuje povećanom produkcijom kiseoničnih slobodnih radikala (ROS). Simptomi mogu da drastično variraju, od povišene temperature, groznice, kašlja, umora, bolova u kostima i zglobovima, vrtoglavice, glavobolje, mučnine, povraćanja, pa sve sve do teških upala pluća, otkazivanja organa i smrti.

A šta je oksidativan stres?

Ljudski organizam je pod stalnim uticajem štetnih slobodnih radikala koji se proizvode različitim načinima (infekcije, zračenje, pušenje, kontaminirana voda i hrana). Potpuno normalno, naš organizam ima svoje sisteme odbrane koji uključuju različite enzime i antioksidanse koji deluju na različitim niovoima odbrane. Prvi enzim je superoksid dismutaza, koja reaguje trenutno i uklanja toksične kiseonične anjone. Zatim u drugoj i trećoj liniji odbrane imamo glutation peroksidazu, katalazu i glutation, a tek nakon njih dolaze poznati antoksidansi kao što su vitamin C, Vitamin A i Vitamin E.

Oksidativni stres je stanje svake ćelije i organizma kada dolazi do prekomerne produkcije slobodnih radikala i kada je smanjena antioksidativna odbrana organizma. Ovo se jako lepo vidi kod COVID-19 pacijenata.

Smatra se da oksidativni stres igra kritičnu ulogu u patologiji COVID-19, u razvoju same citokinske oluje, tromboagregacije i hipoksije.

NAJVAŽNIJI INTRACELULARNI PROTEKTOR!

Normalno je prisutan u svakoj ćeliji našeg organizma, prirodni snažan antioksidant.

Hemijski – sadrži 3 aminokiseline – glutamin, glicin i cistein. Najviše ga ima u hepatocitima i na plućnom parenhimu. U celom organizmu oko 30 gr, a naša tkiva troše oko 3gr dnevno.

U organizmu je prisutan u intraćelijskim koncentracijama kao glukoza, kalijum ili holesterol – toliko je važan!

Njegova endogena proizvodnja počinje da opada oko 20te godine i tada postajemo podložniji različitim bolestima. Mnogi naučnici veruju da ćemo živeti onoliko dugo, koliko imamo glutationa u organizmu. To je molekul dugovečnosti. Muškarci imaju niže nivoe od žena.

Kako glutation deluje u organizmu?

Imunitet

Poboljšava imuni odgovor povećavajući broj i aktivnost T limfocita i NK ćelija

Detoksikacija

Najviše ga ima u jetri gde deluje i na fazu 1 i na fazu 2 detoksikacije, uklanjajući štetne materije, toksine i teške metale iz organizma. Čisti jetru i organizam

Energija

Kada imamo dovoljno glutationa, zdravi smo, imamo puno snage i energije za svakodnevne izazove

Antioksidativno delovanje

Glutation ukljanja štetne slobodne radikale iz organizma, pružajući kompletnu zaštitu organizma od oksidativnog stresa.

Koja je veza između glutationa i COVID-19?

Čim se pojavila bolest COVID-19, naučnici su pretpostavili da ključnu ulogu u patogenezi ima oksidativni stres, odnosno snižena antioksidativna odbrana organizma, posebno glutationa. Studijama su dokazali da zdravi pacijenti imaju visoke nivoe glutationa u organizmu, pacijenti sa blagim oblikom oboljenja nešto niže, dok hospitalizovani i pacijenti na respiratoru imaju značajno nižu koncentracije glutationa. Na ovom primeru lepo možemo videti koliko je glutation značajan i esencijalan u borbi protiv ove infekcije.

Da bismo razumeli kako i zbog čega SARS-Cov-2 virus izaziva tako teške posledice po zdravlje, moramo shvatiti kako on u stvari deluje.

Kako deluje COVID-19?

Svi virusi imaju sličan mehanizam delovanja: kada virus uđe u organizam, njega prvo prepoznaju naše ćelije imunog sistema koje se zovu makrofagi. Kada virus uđe u makrofag, makrofag izbacuje antigen („crvenu zastavicu“) na svoju površinu dozivajući ostale ćelije imunog sistema da mu pomognu u borbi protiv infekcije. Tada na snagu stupaju T limfociti. Postoje 2 vrste ćelijskog T odgovora na virusne infekcije: Th1 i Th2. Th1 ćelijski odgovor produkuje interferone i dobre citokine, koji imaju antivirusni efekat, a Th2 odgovor je malo štetniji po organizam.

Ono što je pokazano jeste da snižene koncentracije glutationa u makrofazima, dovode do slabije prezentacije antigena. Tada T limfociti ne vide da je došlo do infekcije i izostaje njihov imuni odgovor na virus.

Suprotno tome, visoke koncentracije glutationa u ćelijama, dovode do dobre prezentacije antigena, T limfociti vide da je došlo do infekcije i dolazi do predominacije zaštitnog Th1 odgovora i eliminacije virusa.

NK (Natural killer) ćelije

NK (Natural killer) ćelije su ćelije imunog sistema koje nazivamo ćelijama ubicama. One deluju vrlo nespecifično i vrše lizu inficiranih, štetnih, pa i tumorskih ćelija. Ako su limfociti vojska, NK ćelije su žandarmerija. U slučaju COVID-19 infekcija, dolazi do zatajenja odgovora NK ćelija na infekciju, čime se ona brzo širi i napreduje.

Glutation dovodi do povećanja broja i aktivnosti NK ćelija, čime se infekcija brže zaustavlja i sprečavaju se veće zdravstvene komplikacije

Dalje, prilikom ulaska u ćeliju, SARS-COV-2 se kači za ACE2 receptor, čime drugi ACE receptor ostaje slobodan za vezivanje hormona renina čime dolazi do povećane produkcije slobodnih radikala, tromboagregacije, aktivacije nuklearnog faktora NF-KB koji aktivira citokinsku oluju i dovodi do otkazivanja pluća.

Glutation (GSH) smanjuje aktivnost lošeg ACE receptora, smanjuje produkciju slobodnih radikala i blokira aktivnost faktora odgovornog za pojavu citokinske oluje

COVID-19 komplikovane forme bolesti se češće javljaju kod muškaraca.

Smatra se da je razlog upravo taj jer muškarci imaju niže nivoe glutationa zbog oksidativnog stresa testosterona, pa dolazi do smanjene zaštićenosti od razvoja infekcija.

Da sumiramo:

Mortalitet kod zaraženih virusom SARS – COV-2 raste ukoliko postoje faktori rizika – visoke godine života, dijabetes ili hipertenzija. Sva ova stanja povezana su sa niskim glutationom. Citokinska oluja, glavni uzrok smrtnosti, povezana je sa jakom produkcijom slobodnih radikala. Glutation ih neutrališe i može dovesti do blaže kliničke slike obolelih, pogotovo ukoliko postoje gore navedeni faktori rizika.

Dalje, glutation povećava ekspresiju antigena na inficiranim ćelijama. To znači da ćelija izbacuje crvenu zastavicu i da zove naš imuni sistem u pomoć, čime se smanjuje mogućnost razvoja težeg oblika bolesti ukoliko antigen nije dovoljno prezentovan.

Kod kovida, glutation smanjuje štatna dejstva renina – vazokonstrikciju i agregaciju trombocita, čime se značajno smanjuje opasnost od tromboze i drugih vaskularnih Kovid posledica.

Dalje, COVID-19 deluje i na jetru, kod nekih pacijenata i sa dugoročnim poslediciama povećanja AST i ALT enzima. Glutation, kao snažan hepatoprotektor, je dobra opcija za post- Covid pacijente i iz ovog razloga.

Mr Ph Jasna Simičić