Hroničan umor jeste stanje koje privlači veliku pažnju stručne javnosti u proteklih 20tak godina. Karakteriše se subjektivnim osećajem umora koji traje duže od 6 meseci, a koji se ne može opisati nijednim drugim poznatim medicinskim stanjem. Češće se javlja u modernim zemljama, a podaci kažu da 1-2,5% stanovništa modernog sveta pati od ovog poremećaja, dok čak 90% pacijenata ostaje bez prave i tačne dijagnoze.
Hronični umor – primetite ga na vreme
Šta je hronični umor?
Sindrom hroničnog umora/zamora (engl. Chronic Fatigue Sindrome – CFS) jeste kompleksno teško stanje osećaja umora koje ne prolazi odmaranjem, a pojačava se obavljanjem fizičkih i mentalnih radnji. Ljudi koji pate od hroničnog umora su često veoma onesposobljeni za obavljanje dnevnih aktivnosti, u težim slučajevima hroničan umor ih može vezati čak i za krevet. Ovakav umor ne prolazi nakon dugog sna, pacijenti se često bude umorni nakon redovnih 8-10h neprekidnog sna, a svaka aktivnost, bilo mentalna ili fizička dovodi do pogoršanja stanja. Dolazi do nemogućnosti obavljanja redovnih aktivnosti, kao što je održavanje lične higijene, spremanje obroka, odlaska do prodavnice.
Kako nastaje hronični umor?
Još uvek ne postoji konsensuz šta tačno izaziva hronični umor, ali postoje brojne teorije šta može pomoći njegovom nastanku. Tu pre svega spadaju virusne i bakterijske infekcije. Infekcija virusom koksaki, Epstein -Barr-om, herpesom 6, kao i COVID – 19 može izazvati sindrom hroničnog umora, kao i razne vrste virusnih i bakterijskih upala pluća. Jedna od teorija objašnjava pojavu hroničnog umora kao posledicu lošeg funkcionisanja imunog sistema. Neki ljudi koji pate od hroničnog umora imaju i prisutan disbalans hormona – stoga i hormonska teorija nastanka bolesti ima smisla. Svakako ni psihološki efekat na nastanak bolesti nije zanemarljiv – mnogi pacijenti počnu osećati hroničan umor nakon nastanka neke traume ili tokom teškog životnog razdoblja.
Zašto se javlja hronični umor i postoje li rizične kategorije?
Neki faktori dovode do povećanog rizika od nastanka hroničnog umora:
- Godine – Hroničan umor se može javiti bilo kada tokom života, ali se najčešće javlja u razdoblju od 30-50 godina
- Pol – Žene češće dobijaju dijagnozu hroničnog umora od muškaraca, ali se ovo može prepisati i njihovom većom brigom za svoje zdravlje i redovnijim odlaskom kod lekara
- Genetska osnova – u nekim porodicama postoji više generacija koji pate od hroničnog umora
Kako prepoznati simptome hroničnog umora?
Simptomi hroničnog umora mogu da obuhvate:
- Ekstremno težak umor koji traje bar 6 meseci i nije rezultat trenutnog napora
- Umor ne prolazi nakon odmaranja
- Nemogućnost redovnog svakodnevnog funkcionisanja
- Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
- Problemi sa spavanjem i učestala noćna buđenja
- Bolovi u mišićima
- Suvo grlo
- Glavobolje
- Simptomi slični gripu
Šta naše telo dovodi u stanje hroničnog umora?
Pre svega, moderan način života u kombinaciji sa faktorima rizika. Takođe, slab imuni sistem, neredovan san, ponavljajuće infekcije, kao i hormonska neravnoteža u organizmu.
Koliko je teško dijagnostikivati sindrom hroničnog umora?
Veoma je teško dijagnostikivati sindrom hroničnog umora je ne postoji specifičan test za njegovu potvrdu, stoga veliki broj pacijenata ostaje bez ove dijagnoze i otpušta se kući uz savet za dodatno odmaranje, koje svakako ne pomaže kod ovog sindroma. Pacijenti su često prepušteni sami sebi, bez prave terapije i dijagnoze.
Kako da sprečimo nastanak hroničnog umora?
Da li postoje mere prevencije? Ukoliko nije nasledna sklonost u pitanju, svakako. A i u slučaju nasledne komponente, uredan način života svakako pomaže. Tu pre svega mislimo na redovan san, redukciju stresa, pravilnu ishranu i redovnu umerenu fizičku aktivnost.
Ishrana
Treba se voditi načelima pravilna i dobro izbalansirane ishrane koja sadrži optimalan odnos proteina, zdravih masti i složenih ugljenih hidrata, uz umeren kalorijski unos. Ishrana bogata voćem, povrćem, vitaminima, mineralima i orašastim plodovima smanjuje simptome hroničnog umora. Savetuje se izbegavanje prostih šećera koji izazivaju trenutno veliko lučenje insulina.
Životni stil
U životnom stilu treba da dominira svaka vrsta umerenosti, u jelu, piću, kao i odnosu privatnih i poslovnih obaveza. Redovan san i vreme za odmor je neophodno za pravilno funkcionisanje.
Fizička aktivnost
Često mislimo da zato što smo umorni treba da odmorimo, a trebalo bi čak suprotno da uradimo, da se pokrenemo. Kretanje i vežbanje, pogotovo na svežem vazduhu, puni naše ćelije kiseonikom, daje nam dodatnu energiju i bistri um. Tako da, koliko god teško bilo, barem 30 – 60 minuta bržeg hoda svakog dana, doneće organizmu dodatnu energiju i sigurno ćete se bolje osećati. Ukoliko radite neki kancelarijski sedeći posao, svakih pola sata ustanite i prošetajte.
Redukcija stresa
Izuzetno je važno smanjiti napetost i jačati svoju rezilijentnost/otpornost na različite stresne događaje. Različite su metode i tehnike redukcije stresa, ali se sve one mogu naučiti i implementirati u redovne dnevne aktivnosti. U tehnike redukcije stresa spadaju joga, meditacije, kognitivno-bihejvioralne tehnike, jačanje samopouzdanja.
Kada je vreme da odemo kod lekara?
Vreme za odlazak lekaru je kada osećate da ste umorni, ali Vas umor ne prolazi nakon što date sebi 1-2 dana za odmor. Takođe, posetite lekara ukoliko Vas umor sprečava da obavljate dnevne aktivnosti i ograničava Vas u funkcionisanju.
Kako se leči hronični umor?
Lečenje je kompleksno i zahvata više faktora. Pre svega treba uraditi analize krvi i hormona, kako bi se isključila neka druga bolest i pravilno dijagnostikivao hronični umor. Ne postoji jedna terapija koja pomaže svim pacijentima, nego je lečenje dosta individualno prateći samog pacijenta i njegove navike. To podrazume promenu životnog stila i uvođenje različite suplementacije koja pomaže kod odreženih simptoma. Ako je u pitanju gubitak apetita – savetuje se uzimanje B vitamina. Svakako treba uraditi i analizu vitamina D u krvi i ako je niska, dodati D vitamin u obliku suplemenata. Ukoliko postoji problem sa snom savetuje se melatonin, u težim slučajevima lekovi anksiolitici i hipnotici. Kod bola u mišićima i kod glavobolja pomažu suplementi magnezijuma. Važno je naučiti pacijenta kako da upravlja ne samo svojim vremenom, nego svojom energijom, da radi stvari koje mu prijaju i podižu ga, dok se savetuje redukcija aktivnosti koje nam crpe energiju, a ovo je vrlo individualno i zavisi od svakog pojedinca.
Šta su Glutation kapsule?
Glutation je, hemijski, tripeptid koji se sastoji od 3 aminokiseline. Nalazi se u apsolutno svakoj ćeliji ljudskog organizma i ima višestruke funkcije na njihovo fukcionisanje. Glutation čisti organizam od svih nakupljenih toksina, pomaže funkcionisanje mitohondrija- ćelijskih organela u kojima se pravi energija, podiže naš imuni sistem u odbrani protiv infekcija i ubrzava sve vrste oporavka. Glutation Premium kapsule sadrže japansku Setria® sirovinu glutationa za koju je naučnim studijama u USA dokazano da se apsorbuje nakon oralne primene i konačno nema više potrebe za parenteralnom primenom glutationa što je do sada bio slučaj.
Kako nam Glutation kapsule pomažu u borbi sa hroničnim umorom?
Glutation nam povećava nivoe energije i uklanja sve ono što nije potrebno našem organizmu. Kada glutationa nema dovoljno, osećamo umor i malaksalost. U suprotnom, kada su nivoi glutationa u organizmu visoki, dešava se magija: osećamo se odmornije i poletnije, san je uredniji, a naše mentalne funkcije na maksimumu, poboljšava se fokus i koncentracija, ćelije se pune kiseonikom i energijom, a dnevno funkcionisanje se poboljšava nakon samo 30 dana primene. Takođe, glutation snažno deluje i na naš imuni sistem, povećavajući broj i aktivnost T limfocita, što je posebno značajno u borbi sa virusnim i bakterijskim infekcijama. Dolazi do ubrzanog oporavka nakon preležanih bolesti i vraćanja organizma u optimalno stanje.
Autor:
Dipl Ph Jasna Simičić
