Koji faktori utiču na zdravlje jetre?
Jetra je jedan od najvažnih organa u ljudskom organizmu. Obavlja preko 500 funkcija značajnih za svakodnevno funkcionisanje. Najvažnija je njena uloga u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. U jetri se stvara najveći deo proteina plazma, uključujući albumin i globuline. Pored proteina plazme, u jetri se sintetišu svi faktori neophodni za koagulaciju krvi kao što su protrobin, plazminogen i fibrinogen. U jetri se, takođe, stvara i žuč, u količini od čak 1l za 24h koja se izlučuje u dvanaestopalačno crevo i pomaže varenje hrane. Jetra je i mesto metabolizma i uklanjanja bilirubina, štetnog produkta razgradnje ertirocita. Značajna funkcija jetre ogleda se i u njenoj detoksifikacionoj moći. Naime, jetra ima sposobnost ukljanjanja velikog broja toksičnih materija iz organizma, putem svoja 2 usko vezana procesa detoksikacije. U njoj se vrši i detokisikacija amonijaka nastalog razgradnjom proteina. Iz ovih razloga, jetra se naziva i centralnom laboratorijom organizma.
Jetra je veliki organ, težine od 1,2-1,5kg, smešten ispod desnog rebarnog luka. Ona skladišti u sebi rezerve šećera u obliku glikogena, gvožđe, liposolubilne vitamine A,D, E I K, folnu kiselinu i vitamin B12.
Zdravlje jetre je od krucijalne važnosti za zdravo funkcionisanjje organizma.
Kada jetra dobro funkcioniše, dolazi do dobrog varenja, pravilne koagulacije krvi, brzo i lako se oslobađamo toksina, nivo energije nam je visok. Nasuprot ovome, kada imamo neko oboljenje jetre, mnogi procesi u organizmu trpe i dolazi do različitih simptoma.
Prema epidemiološkim podacima, oko 2 miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje je povezano sa bolestima jetre.
Ciroza jetre se visoko kotira na listi najčešćih uzroka smrti širom sveta.
Na jetru utiče naš način života, pre svega:
- Alkohol i njegova zloupotreba
- Gojaznost I nepravilna ishrana
- Virusne infekcije koje imaju afinitet za jetreno tkivo
- Toksična akumulacija teških metala, pre svega bakra i gvožđa
- Toksini iz okoline
Neka hronična oboljenja, stanja i situacije takođe povećavaju rizik od nastanka bolesti jetre:
- Dijabetes tip 2
- Nezaštićeni odnosi
- Tetoviranje
- Upotreba intravenoznih opijata
- Hronična upotreba nekih lekova
- Izloženost krvi i telesnim tečnostima
- Profesionalna i kontinuirana izloženost tokisnima i hemikalijama
- Genetska predispozicija za nastanak jetrenih oboljenja
Koje su rizične grupe za razvoj bolesti jetre?
Muškarci obolevanju češće od žena i ovaj odnos je otprilike 2:1. Alkoholičari su u posebnom riziku od nastanka jetrenih oboljenja zbog toksičnih efekata alkohola. Na svetu skoro 2 milijarde ljudi konzumira neku vrstu alkohola, a oko 100 miliona ljudi ima postavljenu dijagnozu alkoholizma.
Gojaznost je, takođe, veliki problem današnjice. Ovo nije samo estetski problem, nego dovodi do raznih komplikacija u metabolizmu i ako se ne leči, gojaznost dovodi do akumulacije masti u jetri dovodeći do nealkoholne masne jetre. Oko 2 milijarde ljudi je danas gojazno i nalazi se u povećanom riziku za neko jetreno oboljenje, najčešće masne jetre. Moderni protokoli lečenja često se zasnivanju na politerapiji (istovremen unos više različitih lekova), što je danas najčešći uzork akutnog hepatitisa, pa su i hronični pacijenti u riziku od oštećenja jetre.
Uzroci i simptomi bolesne jetre?
Uzroci i smptomi bolesti jetre mogu biti različiti, brojni su i zavise od životnog stila pojedinca.
Uzroci bolesti jetre
- Akumulacija viška masti u jetri – najčešća je kod gojaznih osoba i uzrok je nastanka masne jetre.
- Alkoholizam – prekomerna upotreba alkohola dovodi do oštećenja jetrenih ćelija-hepatocita jer metabolizam alkohola u jetri uključuje nastanak izuzetno toksičnog acetaldehida koji može dovesti do hepatitisa i ciroze
- Infekcije – različite virusne i parazitne infekcije imaju afinitet za jetreno tkivo. Najčešča virusna oboljenja jetre su hepatitis A, B i C, nastali virusom hepatitisa koji se šire kontaminiranom hranom, prljavim rukama, krvlju ili semenom tečnošću. Ehinokokus je parazit koji ima afinitet za jetru.
- Upotreba lekova, naročito onih hepatotokisčnih među kojima prednjači paracetamol
- Autoimuna oboljenja gde naš imuni sistem napada tkivo jetre. Najčešća autoimuna oboljenja jetre su autoimuni hepattis i primarni bilijarni holangitis
- Genetska oboljenja uzrokovana urođenim defektom nekih gena – hemohromatoza – nagomilavanje gvožđa i Vilsonova bolest – nagomilavanje bakra u organizmu
Postoje akutna i hronična oštećenja jetre. Akutna insuficijencija jetre se može javiti iznenada ili tokom nekoliko dana. Uzroci akutnog otkazivanja jetre su najčešće:
- Predoziranje
- Uzimanje previse paracetamola
- Tromb jetrene arterije gde dolazi do nemogućnosti snabdevanja jetre krvlju
Simptomi bolesne jetre
Jetra ne boli jer nema nervne završetke za bol, pa se dešava da osoba nema nikakvih specifičnih simptoma, a da ustvari ima ozbiljno jetreno oboljenje. Iz ovog razloga često se kasni sa dijagnozom ili se osobe ne javljaju lekaru. Kada se simptomi pojave, jetra je obično već obolela.
Simptomi bolesti jetre su jako nespecifični i mogu odgovarati mnogim drugim oboljenjima. Obično počinju simptomima sličnim gripu, dok ozbiljniji znak bolesti jetre jeste žuta prebojenost kože i sluzokože – žutica i taman urin zbog nepravilnog metabolizma bilirubina.
Neki od simptoma oboljenja jetre su:
- Hroničan umor
- Gubitak apetita i težine
- Mučnina i povraćanje
- Promene na koži, crveni dlanovi
- Opšta slabost i malaksalost
- Nelagodnost ispod desnog rebarnog luka
- Bol u zglobovima
Ozbiljniji simptomi i znaci da je oboljenje odmaklo su:
- Žutica (žuta koža, sluzokoža i beonjače)
- Mentalni deficit – Poteškoće sa razmišljanjem, spavanjem, napetost, razdražljivost, zbunjenost
- Otok i natečenost ispod rebarnog luka, nakupljanje vode u abdomenu zbog nedostatka albumina
- Edemi nogu
- Groznica
- Bleda stolica
- Sklonost ka krvarenju ili lakom stvaranju modrica
Jetra ima veliku moć regeneracije pa ako se simptomi na vreme otkriju i prepoznaju šanse za ozdravljenje su velike, te stoga lečenje treba odmah započeti.
Koje bolesti jetre su najučestalije?
Danas je klasifikovano više od 100 jetrenih oboljenja a ona se dele na:
- Hepatocelularna oboljenja (hepatitis, ciroza)
- Holestatska oboljenja (opstrukcija žučnih puteva)
- Neoplastična oboljenja (rak jetre)
- Infiltrativna oboljenja
Masna jetra
najčešće oboljenje jetre današnjice. Smatra se da svaki peti čovek stariji od 40 godina ima masnu jetru. Masna jetra nastaje kada dođe do akumulacije masti – triglicerida u jetri i kada ovaj procenat masti pređe 5%, jer zdrava jetra skoro uopše ne sadrži masti. Dolazi do uvećanja jetre, povišenja jetrenih enzima ALT, AST I GGT, nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka.
Alkoholna masna jetra
nastaje usled prekomerne konzumacije alkohola i prvi je stadujum alkoholnog oštećenja hepatocita. Alkohol izaziva jednu vrstu zapaljenja jetre, dolazi do formiranja ožiljnog tkiva a teža faza alkoholizma dovodi i do jetrene ciroze, stanja opasnog po život.
Nealkoholna masna jetra
nastaje kao posledica nepravilne ishrane, genetike ili upotrebe lekova. Najčešće se sreće kod gojaznih osoba koje imaju i metabolički sindrom (povišene trigliceride i holesterol u krvi). Ishrana bogata šećerom i insulinska rezistencija obično su uvod u nastanak nealkoholne masne jetre.
Postoje 4 faze napredovanja oboljenja masne jetre. U prvoj fazi dolazi do bezazlenog i bezopasnog akumuliranja triglecerida koji ne remeti jetrenu funkciju. Drugu fazu karakteriše izostanak simptoma i dalje, ali sada postoji jetreno oštećenje, odnosno slabije funkcionisanje jetre. Dolazi do povišenja transaminaza, ali ova faza može biti reverziblna čim se uvedu nove navike, otklone uzroci oboljenja i osoba pripazi na način života, ishranu i kretanje. Treća faza je jetrena fibroza kada dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva na jetri i taj deo jetre trajno gubi svoju funkciju. U četvrtoj i najtežoj fazi dolazi do ciroze jetre gde su ožiljci toliko veliki da mogu izazvati nepovratno jetreno oštećenje i smrt.
Hepatitis
oboljenje jetre koje se karakteriše kao upala/zapaljenje jetre koja dovodi do oslabljene jetrene funkcije. Uzroci nastanka hepatitisa su različiti i uključuju: alkohol, lekove, toksine, viruse, parazite, zračenje, metabolički procesi. Hepatitis može biti reverzibilnog tipa, ali u težim slučajevima može dovesti i do otkazivanja jetre.
Virusni hepatitisi
izazvani su različitim virusima hepatitisa koji se označavaju slovima.
Hepatitis A
bolest nehigijene i prljavih ruku. Lako se prenosi preko kontaminirane hrane, vode ili kontakta sa zaraženom osobom. Obično dolazi do potpunog spontanog opravka nakon nekoliko nedelja i imunitet je doživotan, ne može se dva puta oboleti od hepatitisa A. Postoji i vakcina. Nažalost, i dalje postoji mogućnost zaražavanja drugim vrstama hepatitisa.
Hepatitis B
prenosi se krvlju, spremom, vaginalnim sekretom ili drugim telesnim tečnostima. Može doći i do prelaska sa majke na bebu. Najviše ugroženi su intravenski narkomani, zdravstveni radnici i osobe koje upražnjavaju nebezbedan seks. Postoji vakcina protiv hepatitisa B i ona se prima odmah nakon rođenja.
Hepatitis C
prenosi se isključivo krvlju zaražene osobe. Jedna trećina osoba sa hepatitisom C se spontano oporavi i trajno izbaci virus iz organizma. Ipak, kod 2 trećine pacijenata virus ostaje doživotno u organizmu, sa hroničnim hepatitisom C, koji kod 15% procenata pacijenata prelazi u cirozu jetre i rak jetre. Ne postoji vakcina protiv hepatitisa C.
Rak jetre
nastaje kao pogoršanje prethodnih bolesti, najčešće kao posledica hepatitisa i upotrebe alkohola. Češće nastaje kod muškaraca nego kod žena.
Lečenje bolesti jetre
Lečenje jetre zahteva multidisciplinaran pristup.
Najvažnije je otklanjanje uzroka oboljenja. Savetuje se prestanak konzumacije alkohola i droga, povećana fizička aktivnost, gubitak prekomerne težine, promena ishrane, izbacivanje šećera i trans masti. Što se pre uzrok otkloni, veće su šanse za izlečenje. U zavisnosti od uzroka, u konvencionalnoj terapiji se daju i antivirusni, antigljivični ili antiparazitni lekovi, kortikosteroidi, imunoglobulini, hemioterapija.
Od prirodnog načina lečenja jetre, savetuje se uzimanje surutke, jabukovog sirćeta, čička, artičoke, maslačka, zelenog čaja, kurkume, belog luka, limuna. Kao superioran u tretmanu svih oboljenja jetre izdvaja se i suplement Glutationa.
Šta je Glutation?
Glutation je, hemijski gledano, tripeptid sastavljen iz 3 aminokiseline (glicin, cistein i glutaminska kiselina). Normalno se proizvodi u svim ćelijama ljudskog organizma, a najvećim delom ga sintetiše baš jetra. Zašto jetra? Glutationa ima mnogo tamo gde je najvažnije da nas brani od oštećenja.
Koja je uloga Glutationa u našem organizmu
Glutation ima višestruke uloge u organizmu. Glutation je najjači poznati intraćelijski antioksidans. Namenjen je svim stanjima u kojima postoji povećana „zatrovanost“ organizma. Svoju primenu nalazi u oboljenjima jetre, metabolizma, nervnog sistema, srca, kod slabog imuniteta, u toku virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
U slučaju jetrenih oboljenja, glutation je snažan hepatoprotektor i detoksifikator, čuva, obnavlja i regeneriše jetru, istovremeno ubrzavajući eliminaciju toksina i štetnih materija iz organizma. Osigurava njen pravilan rad i sprečava oštećenja izazvana alkoholom, masnom hranom ili virusima. Kako glutation poseduje i snažno antivirusno dejstvo povećavajući broj i aktivnost T limfocita, dovodi do bolje imunog odgovara na viruse hepatitisa. Redovnom upotrebom glutationa, njihova aktivnost i razmnožavanje se stavljaju pod kontrolu.
Sva jetrena oboljenja korelišu sa sniženim nivoom glutatationa.
Što je oštećenje teže, glutationa ima manje. Najbolji indikator nedostatka glutationa u jetri jeste enzim gama-glutamil transferaza (GGT).
U svim slučajevima kada je GGT povećan, jetra signalizira da joj nedostaje glutation i traži njegovu nadoknadu.
Vrlo brzo nakon upotrebe glutationa, uz sve ostale modifikacije načina života, primećuje se smanjenje jetrenih transaminaza, dolazi do povećanja energije i subjektivno dobrog osećaja pacijenta.
Zbog čega je Glutation Premium toliko superioran u odnosu na druge suplemente glutationa?
Glutation, kao tripeptid se brzo razlaže u želucu i do skoro se smatralo da njegova oralna primena nije moguća. Intravenska primena postoji, ali nije regisrovana za upotrebu u Republici Srbiji, pa je Glutation Premium odlična alternativa invazivnoj i skupoj infuzionoj terapiji. Ostali oralni suplementi glutationa prisutni na tržištu nemaju dobru oralnu bioraspoloživost i ne dovode po povećanja nivoa glutationa u ćelijama i organizmu.
Glutation kapsule proizvođača Premium Pharma koriste zaštićenu i patentiranu japansku Setria® sirovinu glutationa koja je dobijena posebnim procesom fermentacije, obezbeđujući odličnu oralnu bioraspoloživost nakon oralne primene. Klinički je dokazano da se Glutation Setria® ne razlaže u želucu i crevima i da dolazi do povećanja glutationa u krvi i ćelijama nakon upotrebe kapsula. Dugo se radilo i tragalo za ovom formulacijom oralnog glutationa, ali konačno je i ona dostupna na našem tržištu.
Autor teksta: Mr ph Jasna Simičić